UDC:78(497.11)"1904/1905"
COBISS.SR-ID 221748748
Received:05.Oct.2015./
Revised:18.Dec.2015./
Accepted:04.Jan.2016.
#10
ZAČECI MUZIČKE KRITIKE U SRBIJI:
PREGLEDMUZIČKIH DEŠAVANJA U BEOGRADU SAGLEDAN KROZ KRITIKE OBJAVLJENE U
DNEVNOM LISTU POLITIKA 1904-1905
|
Citation: Vojvodić, Dina. 2016. "Začeci Muzičke Kritike u Srbiji:
Pregledmuzičkih Dešavanja u Beogradu Sagledan Kroz Kritike Objavljene u dnevnom Listu Politika 1904-1905." Accelerando: Belgrade Journal of Muisc and Dance 1:10 |
ABSTRACT
The first appearance of the daily newspaper Politika in Belgrade, in January 12th, 1904, marked a great step toward independent journalism in the Kingdom of Serbia. During its first two years of publishing, Politika delivered judgments and reportages on concerts that have been taking place in Belgrade. Articles have evolved from the announcements of concerts into a detailed accounts of the events enriched with interesting details about performed works and performers. From them it is seen that the musical life in Belgrade was extremely rich, and that various ensembles, orchestras and soloists, both from the country and abroad were performing in numerous cultural institutions. The aim of the paper is twofold. Firstly, to present musical criticism in the first two years of publishing Politika, both chronologically and systematically, in order to provide insight into the mainstream of critical thinking and developing of the musical criticism. Secondly, to provide the better understanding of the cultural, i.e. musical life in the capital of Serbia in the observed period. The main contribution of the research lays in its methodological approach, according to which there is no essential difference between the nature and the methods of musical criticism and musical history, which is seen as diachronic criticism. Furthermore, music history is considered as a totality of musical culture of the time. In this view each data, indirect reference, and literary source can be beneficial and useful for musical history. The implication of the work is the necessity of further research which would contribute to Serbian music historiography and bibliography. Keywords: Politika, music criticism, independent journalism, musical life, Belgrade |
uvod
Kritike i članci u prvoj polovini dvadesetog veka u beogradskim novinama i časopisima obuhvatale su gotovo sve tadašnje značajne muzičke manifestacije. Pored muzičkih časopisa, među novinama koje su najdoslednije pratile muzička događanja bile su Politika, Pravda i Vreme, a u manjoj meri i Novosti, Prosvetni glasnik i druge ( Kisić i Bulatović 1996). Novinskim kritikama u prvoj polovini prošlog veka bilo je namenjeno relativno malo prostora koji nije dopuštao dublje analize kompozicija i izvođaštva, kao ni napise iz istorije srpske muzike (Vasić 2005). To se posebno primećuje u Politici, u kritikama nastalim pre 1919. godine, kada na mesto glavnog muzičkog kritičara ovih novina dolazi srpski kompozitor i kritičar Miloje Milojević, koji je kritiku poveo drugačijim, profesionalnijim putem. (Žanrovi u srpskoj periodici obrađeni su u radu Cindori-Šinković 2010). U člancima nastalim u prvim godinama od osnivanja Politike nalazimo prevashodno najave i izveštaje sa najznačajnijih muzičkih manifestacija, koji nam mogu pružiti uvid u to kako je izgledala muzička scena tadašnje srpske prestonice.
Nastala po ugledu na neke od važnih evropskih listova, Politika se nametnula kao stožer srpske žurnalistike koji se identifikovao sa slobodom i nezavisnošću (Cindori-Šinković 1992, 5). Tako se pojava Politike, januara 1904. godine, može uzeti za najznačajniji datum u istoriji srpske publicistike. Osnovana je sa ciljem da obaveštava javno mnjenje o svim pitanjima od opšteg interesa, da iznosi kritike na račun rada i organizacije vlade Karljevine Srbije, kao i da zaštiti vladu od neosnovanih napada opozicije. Cilj kojem je Politika težila upravo je bio cilj i zadatak slobodne i nezavisne štampe: Da slobodno pretresa sva javna pitanja, bez gnjeva i bez pristrasnosti; da pravednom kritikom vladinoga rada potpomaže opoziciju; da lojalnošću svojom i nepristrasnošću štiti vladu od neosnovanih napada opozicije; da podjednakom revnošću deli udarce i desno i levo od sebe, eto, to je zadatak slobodne i nezavisne štampe, rekao je Bizmark jednom prilikom u nemačkom parlamentu, on, koji inače nije ni hteo ni umeo da bude nežan prema štampi i javnom mnjenju. („Zadatak nezavisne štampe,“ Politika, 12. januar, 1904, str. 1.)
Politika je od svog prvog broja imala vrlo jednostavnu koncepciju i pregledne rubrike. S tim u vezi i muzička kritika je imala jasnu formu (Pejović 1999, 19). U prve dve godine izlaženja ovog lista muzičke kritike bile su posvećene isključivo izveštajima sa koncerata i najavama predstojećih muzičkih dešavanja, a tek su pokatkad kritičari pisali o biografiji određenog kompozitora ili izvođača.
Sistematskim i hronološkim praćenjem kritika koje su se pojavljivale u prvim godinama izdavanja lista ovaj rad daje doprinos postojećoj literaturi koja obrađuje muzički život i muzičku kritiku i esejistiku u Beogradu u prvoj polovini dvadesetog veka (Pejović 2004, Pejović 1999) jer novinske članke uzima kao vredna dokumenta, neophodna za poznavanje muzičkih i kulturnih prilika u tom periodu srpske istorije. Takođe, kritičkom prezentacijom članaka rad pruža uvid u razvoj kritičkog mišljenja od naracije do kasnieg stručnog pristupa, odnosno binarne dispozicije kasnijh napisa o muzičkim dešavanjima. Time je ovaj rad svojevrsni doprinos postojećoj muzičkoj istoriografiji i bibliografiji (Đorđević 1969, Vasić 2005, 2012, Pejović 2005). U daljem tekstu hronološki ćemo predstaviti odabrane članke koji su se pojavili u periodu 1904. i 1905. godine u Politici, a tiču se muzičkih događanja u prestonici tadašnje Kraljevine Srbije. Budući da postoji veliki broj članaka objavljenih u ovom periodu, odlučili smo se da predstavimo one za koje smatramo da su najsadržajniji. Prvi članci o koncertnim dešavanjima u Kraljevini Srbiji
Prvi članak vezan za muzičku scenu Beograda izašao je iz štampe kada i prvi broj Politike, 12. januara 1904. godine:
Čuveni operski pevač Kameroti, koji je već poznat beogradskoj publici, dolazi kroz koji dan ponovo u Beograd i to sa još dvojicom pevača, s kojima će onda u našemu pozorištu davati "Kavalijeru Rustikanu". Santucu će pevati g-đa Desanka Đorđevićeva. („Kameroti i g-đa Desanka,“ Politika, 12. januar, 1904, str.2.)
Ovaj novinski članak je veoma kratkog sadržaja, samo informativno najavljuje opersko dešavanje. Nakon nekoliko dana, u Politici u broju 5. najavljuje se nastup violiniste Ondričeka (Ondricek) koji će zajedno sa Beogradskim pevačkim društvom održati koncert:
Čuveni virtuoz na violini Ondriček, koji je već poznat našoj publici doći će kroz dve-tri nedelje da daje koncerte, zajedno s Beogradskim Pevačkim Društvom. („Ondriček,“ Politika, 16. januar 1904, str.3.)
U članku se ne navodi koja će se dela naći na repertoaru. Ono što je značajno, jeste činjenica da je 19. februara 1904. godine objavljen isti tekst, koji najavljuje gostovanje čuvenog virtuoza na violini sredinom marta u Beogradu, sa dodatkom u odnosu na prethodni tekst. U februarskom članku je dodato da će se „koncert izvoditi u sali 'Kolarca' “. I u ovom članku nema podataka o delima koja će Ondriček izvoditi. U Politici od 16. februara 1904. godine je objavljen tekst u kom se najavljuje gosotvanje istog umetnika u Gradištu. („Ondriček u Gradištu,“ Politika, 16. februar 1904, str. 3.) Inače o Ondričekovim nastupima takođe se piše i u Carigradskom glasniku, listu Otomanskih Srba iz Carigrada, ali se ne daje ime violiniste (Stojanović Novičić 2009). Naime, Ondriček je bila u to vreme čuvena češka porodica violinista. U članaku iz Carigradskog glasnika se najverovatnije radi o gostovanju Emanuela Ondričeka, za koga postoji podatak da je često držao koncerte na Balkanu. (Jiri Vysloužil, "Emanuel Ondriček," The New Grove Dictionary of Music and Musicians ,Vol. 13, London 1981, 541-542.), a kako smo videli iz članaka u Politici bio je čest gost u Beogradu.
Trećeg marta 1904. godine u Politici su objavljena dva feljtona vezana za muzička dešavanja. Naime, prvi članak vezan je za najavu koncerta koji je organizovan pod pokroviteljstvom princeze Jelene u korist ruskog Crvenog krsta („Veliki koncert,“ Politika, 3. mart 1904, str. 3). Tekst predstavlja samo naznaku da će se koncert održati, a datum dešavanja objavljen je naknadno. U istom broju novina objavljen je i članak pod nazivom „Koncert Orželski – Anđeli“, koji je pružio veći broj informacija vezanih pre svega za program samog koncerta. To je dakle, prvi tekst ovakvog tipa, u kome je publika imala prilike da se informiše o celokupnom repertoaru dešavanja: „Zbog izvesnih priprema ovaj koncert, koji je jako zainteresovao Beograđane biće tek sutra, u četvrtak u sali Hajduk Veljka, sa utvrđenim programom:
Iste 1904. godine, 18. aprila, objavljen je članak koji predstavlja izveštaj sa koncerta održanog u Beogradu 17. aprila 1904. godine u spomen stradalima u zemljotresu. Kako prenosi kritika Politike, koncert je bio izuzetno dobro posećen. Od kraljeve porodice prisutni su bili prestolonaslednik Đorđe, princeza Jelena i kraljević Aleksandar. Od ministara na koncertu su se našli g. Pašić, Paču, Putnik i Ljuba Davidović.
Tokom juna meseca 1904. godine, u Politici je obajvljen niz članaka čiji se sadržaj tiče himne koja će predstavljati našu zemlju. Naime, tekstovi nose naziv „Komisija za pregled himne“ (članci su objavljeni 9., 10., 11., 12., 15., 16., 18., 19. i 22. juna, 1904. godine) i u njima se piše pre svega o najavi obrazovanja književno umetničke komisije za pisanje himne, a potom i beleške o izboru komisije, izveštaj sa njihove sednice, kao i najava ponovnog raspisivanja konkusa za srpsku narodnu himnu. Zanimljiv nam je članak objavljen 11. juna u kome se nalazi izveštaj o izboru Bogdana Popovića, Jaše Prodanovića, Stevana Stojanovića Mokranjca, Milana Mitrovića i Borislava Popovića za članove komisije za pregeld himne. Takođe, nakon nekoliko dana, u Politici izlazi tekst u kome nailazimo na vest da je Jaša Prodanović dao ostavku na članstvo u komisiji, a potom i informacija da je naš istaknuti kompozitor Josif Marinković izabran za člana komisije. Dakle, zapaža se da je u više članaka obrađivana ista tematika, a u vezi sa izborom članova komisije koja će pregledati sve pristigle kompozicije koje su se našle u užem izboru za odabir srpske himne. Tokom avgusta, septembra i oktobra meseca 1904. godine, u Politici je objavljeno tek nekoliko članaka vezanih za koncerte koji će se održati u narednim mesecima. Članci su veoma kratki i sadrže samo informacije o tome kada će se i gde će se određeni koncert održati. Takođe, naglašavamo da su tokom novembra i decembra meseca iste godine objavljeni samo članci koji najavljuju određene muzičke manifestacije, a da su izostali članci koji bi pružili izveštaj, kritički osvrt i zapažanja sa samog koncerta. Takvi članci-najave koncerata su sledeći: "Koncert," Politika, 12. oktobar 1904. (najava koncerta "Muzike Kraljeve garde pod upravom kapelnika Staše Biničkog"); "Dezider Večej," Politika, 15. novembar 1904. "G-đa Kutleva," Politika, 16. novembar 1904. (najava gostovanja bugarske operske pevačice u Beogradu); "Koncert," Politika, 14. decembar 1904. (najava koncerta Muzike kraljeve garde pod upravom Staše Biničkog). "Koncert Sofije Kurtove," Politika, 31. decembar 1904. (najava koncerta za 5. januar u sali Narodnog pozorišta). Jedanaestog aprila 1905. godine u Politici je najavljeno gostovanje češke operske trupe koje će se dogoditi u Beogradu tokom maja meseca iste godine. Tekst je malog obima, i sadrži samo podatke o tome kada će se koncert izvesti, kao i poziv publici da prisustvuju ovom događaju. Zanimljivo je i to da tokom maja meseca nije izašao nijedan članak koji bi predstavljao izveštaj sa najavljenog koncerta. Takođe, u maju mesecu napisana su samo dva članka koja najavljuju koncerte od kojih prvi najavljuje koncert Pevačkog društva radnika fabrike duvana i žižica, a drugi koncert Kraljeve garde pod upravom Stanislava Biničkog. Prvi članci sa beleškama o kompozitoru ili izvedenom delu
Iako u ovom tekstu pratimo muzičke manifestacije i događaje koji su se dogodili u ovom periodu, ne možemo a da ne pomenemo da je u Politici bilo i kritika koje sadrže beleške o određenom kompozitoru ili delu. Jedan od retkih članaka čija je osnovna tematika beleška o određenoj kompoziciji, izašao je u Politici od 18. juna 1904. godine („Nova kompozicija,“ Politika, 18. jun, 1904, str. 3). Naime, u pitanju je "Patetična uvertira" kompozitora Petra Krstića. Autor članka iznosi svoje mišljenje o samom delu: „Kompozicija je umetnički dobro realizovana“ i zaključuje da će se sigurno dopasti publici koja će je premijerno čuti na koncertu koji će se održati u Narodnom pozorištu u Beogradu 19. juna 1904. godine (Ibidem).
U članku "Muzički list" (Politika, 11. jul 1904.), nailazimo na najavu pokretanja „Muzičkog lista“ od 1. septembra 1904. godine. Dalje u istom tekstu opisano je koje će se teme naći u novopokrenutom muzičkom listu, kao i to da će najznačajniji srpski kompozitori i književnici biti autori tekstova. O muzičkim časopisima toga vremena videti u radovima Sonje Marinković (2007) Tekst pod nazivom "Umetnost i politika" (Politika, 8. april, 1905, str. 3) predstavlja belešku o događaju koji je zadesio jednog od najvećih ruskih kompozitora, Nikolaja Rimskog-Korsakova. U članku se govori o njegovom otpuštanju sa mesta profesora na Carskom konzervatorijumu u Petrogradu. Naglašeno je da su u znak podrške kompozitoru stigla pisma i telegrami koji su pročitani na premijeri opere „Kaščaj Besmrtni,“ koju je autor kritike označio kao jednu od najuspelijih u istoriji operskih premijera. Takođe, sličan tekst objavljen je u Politici 8. maja 1905. godine. U pitanju je članak "Verdi i Trubadur" u kome autor članka citira razgovor između samog kompozitora i njegovog prijatelja muzičkog kritičara, čije ime nije navedeno, o operi Trubadur: Šta mislite o tome? Budalaština!“ uzviknu kritičar. Verdi je trljao ruke i smejao se. Ustao je i rekao: „Dragi prijatelju stvorio sam, dakle, popularnu operu. A, i bio sam rešen da se svima dopadnem, svima, izuzevši čistunce, velike sudije i klasičare, od kojih ste i vi jedan. Da sam se vama dopao nikome drugome ne bih. A ovako će se moj „Trubadur“ kroz tri meseca u celoj Italiji pevati i zviždati. ("Verdi i Trubadur," Politika, 8. maj 1905, n.p.)
Sa ovakvim Verdijevim stavom složio se i sam kritičar Politike, dodajući da je on jedan od najvećih svetskih kompozitora koji će živeti i nakon svoje smrti. Članci ovakvog sadržaja predstavljaju drugačiju vrstu muzičke kritike, različitu od članaka-najava koncerata, koja se takođe javljala u Politici. Dakle, zaključujemo da su pisane i muzičke kritike, koje nisu samo šturo davale informacije vezane za određeni koncert ili delo, već su autori kritika čitaocima pružali i jedan drugačiji vid muzičkog saznavanja, i to u jednoj zanimljivoj i pristupačnoj formi.
O publici, interpretaciji i izvođačima
Članak pod nazivom "Sinoćni koncert," objavljen u Politici 20. februara 1904. godine, predstavlja kritiku upućenu publici koja se nije odazvala pozivu iako „su na repertoaru bila dela koja zavređuju veliku pažnju“ („Sinoćni koncert“, Politika, 20. februar, 1904, str. 3). U članku je opisano kako su izvođači bili na visini zadatka i ispunili sva očekivanja. Međutim, i pored svega navedenog, koncertu je prisustvovalo svega dvadeset i troje ljudi, što je po rečima autora članka za svaku osudu. Ovakva vrsta članka predstavlja apel na publiku da bi koncerte trebalo posećivati, i na kritiku da slušaoce pripremi za događaj i uputi ih na koncert koji će uslediti.
Članak „Sa sinoćnjeg koncerta“ (Politika, 18. april, 1904, str. 3) u spomen stradalima u zemljotresu, daje nam kratku kritiku samog izvođenja. Kritičar, naime, krajnje subjektivno označava da je „koncertni deo ispao sasvim dobro“ i naglašava da su „pojedini izvođači, poput g-đice Z. Vasiljevićeve i g-đice Lj. Rajićeve, koncert dovele do savršenstva,“ kao i to da je „G. P. Letić na veoma lep način izveo pesmu 'Stojanke bele Vranjanke'.“ Takođe, po kritičarevom mišljenju, najveći uspeh doživela je živa slika „Trava i cveće“ „koja je zaista bila umetnički lepa“ (Ibidem). U vezi ovog članka treba naglasiti krajnje subjektivan pristup autora članka. Autor članka, bez ikakve argumentacije iznosi svoje mišljenje, i samim tim nameće ga čitalačkoj publici. S tim u vezi postavlja se pitanje, da li kritičar to čini kako bi publiku, koja nije posetila koncert, naveo da na sledeći koncert obavezno dođe, ili je pak to bila uređivačka politika čitavog lista? Nažalost, u ovom momentu nismo u mogućnosti da damo adekvatan odgovor na to pitanje, koje tako ostaje otvoreno za dalja istraživanja, Pored članka kojim se najavljuje koncert Sofije Kurtove od 6. januara 1905. godine u Politici je objavljen tekst koji predstavlja izveštaj sa najavljenog koncerta održanog dan ranije. Autor svoju kritiku prvenstveno fokusira na izvođača, naglašavajući da pevačicu čeka „lepa operska budućnost“, iako po njegovom mišljenju „ona ima jak glas ali u pojedinim momentima jako mutan. Glas joj je prilično krut i neobrađen“ („Njen koncert,“ Politika, 6. januar, 1905, str. 3). Takođe, od strane autora članka, upućena je i negativna kritika na račun odabira samog programa. Naime, kritičar smatra da srpske pesme koje je umetnica odabrala ne bi trebalo da se izvode na ovakvoj vrsti događaja jer „su to dosta ispevane pesme koje ne treba da se izvode čak ni kada se najbolje peva“ (Ibidem). U Politici 28. februara 1905. godine nailazimo na kratak izveštaj sa koncerta Jana Buhtela koji je održan dan ranije u sali Velike škole: publika je „sa oduševljenjem pratila ovaj događaj, zbog čega je i umetnik odlikovan ordenom sv. Save IV stepena“ („G. Jan Buhtela,“ Politika, 28. februar, 1905, str. 3). U tekstu nije navedeno koja su se dela našla na repertoaru ovog istaknutog umetnika, već je opet izneseno samo subjektivno mišljenje autora članka. Takođe, navešćemo još jedan tekst pod nazivom "Maturantski koncert" (Politika, 24. marta 1905.) u kome autor iznosi samo informacije o tome kako će maturanti Treće Beogradske gimnazije 27. marta iste godine održati koncert u dvorani Srpskog univerziteta. U članku je naglašeno je da će na koncertu nestupiti isključivo đaci škole, i upućen je poziv svim građanima da prisustvuju ovoj jedinstvenoj manifestaciji. Nažalost, u novinama je izostao članak koji bi predstavljao bilo kakav izveštaj sa ovog događaja, koji bi bio veoma značajan upravo zbog toga jer su ga izvodili učenici gimnazije. Tekst koji želimo da izdvojimo izašao je u Politici 13. juna 1905. godine i nosi naziv „Narodni guslar.“ Tekst nam je zanimljiv zbog činjenica da je u njemu dat opis i beleška o nastupu pevača i guslara Lazara Boškovića (u članku se ne navodi gde je pevač nastupio). Navodi se da je njegov nastup naišao na veoma pozitivne reakcije publike. Bošković je otpevao pesmu "Ao Bosno, sirotice kleta," a potom održao kratko predavanje o crkvenom bosansko-hercegovačkom pitanju. Samo izvođenje, kao i njegov govor, prihvaćeni su veoma lepo, navodi se u članku ("Narodni guslar,"Politika, 13. jun 1905.) Čalnak "S Komarčićevog koncerta" (Politika, 18. jun, 1905, str. 3) predstavlja izveštaj sa koncerta u čast Laze Komarčića. Navedeno je koja su dela izvedena i da je publika pozitivno reagovala na repertoar. Drugog avgusta iz štampe je izašao članak u Politici u kome je objavljeno da će 5. avgusta nastupiti Kraljeva Grada pod upravom Stanislava Biničkog. Izveštaj sa koncerta objavljen je u listu Pravda u kome se navodi da je na repertoaru bila uvertira za operu "Tanhojzer" Riharda Vagnera i da je koncert bio veoma posećen. Nije bila retka praksa u to vtreme da se najava određenog koncerta objavi u Politici, a da se potom izveštaj o tom koncertu nađe u kulturnoj rubrici Pravde. Članak "Sinoćni koncert" (Politika, 25. septembar, 1905, str. 3) donosi izveštaj sa koncerta pijanistkinje Lujze Gerlah i violinistkinje Ljubice Petrović uz navođenje programa koncerta. Takođe, autor članka je dao komentare o izvođačkim i tehničkim sposobnostima obe umetnice, kojima je, po njemu, nedostajao jak temperament. Kritičar je primetio da je Lujza Gerlah „vrlo lepo odsvirala“ Šopenovu Barkarolu, a „vrlo slabo“ Listovu Rapsodiju br. 12 a što se Ljubice Petrović tiče „ona ima još dosta toga da nauči i da pre nego što izađe pred javnost treba dosta da vežba“ (Ibidem). Dakle, kritičar krajnje subjektivno, i bez argumenata daje svoj sud, koji je, primećujemo veoma negativan. Iz Politike saznajemo da je i tokom 1905. godine poznati vrtuoz,violinista Emanuel Ondriček, nastupao u Beogradu. U članku koji predstavlja izveštaj sa njegovog koncerta održanog u sali Kolarčeve zadužbine pod naslovom „ Ondričekov koncert“ (Politika, 28. oktobar, 1905, str. 3). navedeno je da je umetnik izveo dela Paganinija, pomoću kojih je pokazao svoje vrhunsko tehničko umeće. Takođe, autor je primetio da je koncert bio veoma posećen, kao što je to bio slučaj i na prethodna dva koncerta istog umentika održana godinu dana ranije. Novembra 1905. godine izveden je i koncert Kraljeve garde pod dirigentskom palicom Stanislava Biničko, na čijem su se repertoaru našle Hajdnova "Vojnička simfonija" i i Vagnerova uvertira za operu "Tanhojzer": „To je trebalo da bude visoko umetnički deo programa, što je odista i bio“ ( „Strašni koncert,“ Politika, 19. novembar, 1905, str. 3). Autor članka je komentarisao, takođe, i pojedine delove u izvođenju. Navedeno je da je dirigent „u jednom delu "Vojničke simfonije" malo zakasnio u davanju upada prvim violinama, ali ako se to izuzme izvođenje je bilo perfektno.“ (Ibidem) Za kraj ovog pregleda navešćemo još jedan članak, poslednji u 1905. godini, koji predstavlja najavu koncerta na kojem učestvuju Hedvig Kaufman, koncertna pevačica iz Berlina, violinista Feliks Majer, kao i pijanista Gustav Lazarus. Događaj će, kako je najavljeno, biti organizovan u korist glumačkog penzionog fonda. Nažalost, izostao je kasniji izveštaj na osnovu koga bismo bili u prilici da saznamo gde je održan koncert, koja su dela bila na repertoaru, i kako su dela izvođena. Zaključak
Za kraj nam ostaje da izvedemo kratak zaključak na osnovu svih navedenih činjeničnih podataka. Naime, muzički život Beograda u periodu 1904-1905. godine bio je veoma bogat raznim događajima, što smo mogli da primetimo na osnovu najava i prikaza iz članaka objavljenih u Politici. Pored domaćih izvođača i ansambala, u prestonici su gostovali i istaknuti inostrani umetnici i orkestri, što govori u prilog velikoj razvijenosti muzičkog života Beograda. Koncerti su održavani u sali Kolarčeve zadužbine, u Velikoj školi, u dvorani Srpskog univerziteta, muzičkim i drugim školama.
Upravo iz ovih razloga, smatramo da ovo istraživanje treba nadograditi kroz obradu muzičkih članaka nastalih u daljem periodu, sa ciljem da se muzičke prilike tadašnje prestonice osvetle u što većoj meri. |
References
|
This website is under Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0)
Belgrade Center for Music and Dance is the publisher of Accelerando: BJMD
Belgrade Center for Music and Dance is the publisher of Accelerando: BJMD
